JOJ TUBE STRIMOVANJE BUDŽETA

Gledanje rasprave u Skupštini o budžetu, preko interneta je jedno sasvim novo iskustvo, pogotovu kad sednicu napuste predstavnici opozicije. To može da vam u potpunosti ispuni dan. Ležiš ili sediš, srčeš kaficu, držiš tablet ili lap top ispred sebe, neki put dobaciš nešto onome na ekranu, šta te briga, da neće možda da te čuje pa da ti replicira – pa to je milina.

Ma, nema ništa lepše od skupštinskog striminga. Sit se ispričaš i to kad god hoćeš. Nisi ograničen vremenom, čak ni predsedavajući ne može da te opomene ili oduzme reč. Ne može ti niko ništa! Možeš da pauziraš striming, da prekineš, pustiš… Jači si od opozicije. Jači si od demokratije!

Osim, naravno, supruge.

Zato najozbiljnije shvatite sledeći savet: nikad, ali nikad, baš nikad ne komentarišite glasno skupštinsku raspravu o budžetu čak i ako ste sami u sobi. Možda vas ne čuju oni na Jou Tube ali će vas sigurno čuti supruga u susednoj prostoriji! A onda nastaje pakao! Joj Tube.

Tornado iznenada uleće kroz vrata i rasprava o budžetu, pitanje para, pustih para, bez unapred pripremljenih materijala, seli se u vašu sobu. Tu vam ni daljinski ne može pomoći!

„Koliko čujem razumeš se u ovu raspravu oko budžeta!“, zavija hladni vetar oko vas.

„Šta ima tu da se razume, svima je jasno o čemu se radi!“, odgovarate naivno.

„Pa ako ti je jasno o čemu se radi, ako razumeš šta rade oni tamo na televiziji što te ne čuju, onda ’ajde da te vidim. Ako si toliki stručnjak, ako se baš toliko razumeš, što ne napraviš budžet za ovu kuću!“

„Daj olovku i papir!“, biće vaše poslednje, samouvereno, izrečene reči.

Pa, ne, stvarno, na prvi pogled sve je tako prosto. Šta ima tu da se praviš pametan, nema tu neke velike mudrosti: imaš prihode i rashode. Štos je da ti rashodi ne budu veći od prihoda! I nije neka nauka, a?

Nije nauka, nije prijatelji moji. Mnogo više je od nauke! Muka od nauke!

Posle samo nekoliko minuta postaće vam jasno da pravljenje budžeta nije uopšte tako lako, tako televizijski lako. Spoznaćete svu mudrost stare izreke koja kaže – svakom je njegova muka najteža.

Probao sam, nije da nisam, zato ovo i pišem. Već na prvom koraku, po pitanju prihoda, priliva planiranih sredstava, suočio sam se sa poražavajućom činjenicom: svi moji prihodi su neizvesni, pod znakom pitanja. Siguran priliv sredstava jedonostavno ne postoji! Suva reka, u dve reči.

Naravno, izudarao sam ja meni razne cifre, napravio sam ja kolonu prihoda, napravio sam stavku prihoda.  Problem je što je i meni jasno (o ukućanima, toj večitoj i uvek nezadovoljnoj opoziciji na čelu sa suprugom, da i ne govorim) da je više u pitanju nešto što bi se moglo nazvati – ljubiteljski priliv sredstava“ iliti „lista želja za sledeću godinu“.

Sa rashodima stojim mnogo bolje. U stvari, mnogo gore. Još gore, najgore. Da budem iskren do kraja, ne stojim uopšte. Pao sam pre nego što sam ustao. Rashodi su mi ispred nosa: uključen lap top – znači struja, kafa koju polako srkućem – voda, znači, cigare, puste cigare, samo dobro otvorite oči i pogledajte ispred i oko sebe – rashodi su svuda oko vas. Koštam sebe dok sedim, stojim, hodam, dišem, koštam sebe i dok spavam! Plus žena, plus deca, ta opozicija koja uvek ima primedbe.

Dok me polako hvata užas budžetiranja kroz praznu glavu mi odzvanja – „Rashoda mi puna glava, mogu da budu opasni! Šta da radim da ih sredim? Kako da ih rasporedim?“

Nema pomoći, shvatam i nemoćno dižem ruke.

„Nema šanse da napravim budžet za celu godinu!“, priznajem glasno.

„Ne možeš ti da napraviš budžet ni za vikend. Ma, ne možeš da dobaciš ni do pijace a ovamo znaš da pričaš, znaš drugom da zameraš. Što kažu, ne znaš u pare i to ti je!“

Dobijam opomenu, oduzima mi se reč, papir, olovka, menja se program na teveu. Tako mi i treba. Bolje da sam ćutao!

Nisam ja za budžet. Izrada budžeta je za pametne, stručne ljude. Planiranje prihoda i rashoda za jedan grad, to ne može da radi svako.

To mogu samo ovi na Ju Tjubu i to ne svi. Samo oni strimovani. Oni drugi, oni koji ne mogu da „dobace“ do suštine budžeta našeg malog mista, kao recimo predstavnici opozicije  – ZZŠ i SPO prvo se bune, pričaju da nisu imali dovoljno vremena da prouče materijale pa na kraju napuste zasedanje Skupštine.

Pazite, nije da nisu imali materijal: sednica je zakazana 18 sati pre početka održavanja a materijal dat odbornicima na razmatranje na samoj sednici. Ko je hteo, znači, mogao je. Ali lakše je linijom manjeg otpora.

Ili što bi rekao gradonačelnik, Radomir Nikolić: „Kad se student ne spremi za ispit najlakše mu je da ne izadje na ispit.“

A većina pametna, sedi ispred lap topa, ćuti i gleda preko striminga Skupštinu. Tu, medju tih čak 73 korisnika striminga u jednom trenutku, tu sam sad i ja – opametio sam se.

I ostao sam do kraja, ostao sam sam na tom strimu koji svi ste napustili i predali bezvoljno.

(„Kragujevačke novine“, 22.12.2016)