MALO MI MOJE MUKE…

Navalili ovi sa sa televizija i novina, tačno me znaju, kao i većinu vas, navalili kao blesavi da bacaju koske. Zanose nas, da glodjemo i balavimo. Gde god da proviriš lepo servirani slatki zalogaji. Sve i da nećeš da zagrizeš barem ćeš da onjušiš. A kad osetiš miris sveže bačene koske teško ti da okreneš glavu na drugu stranu. Na svoju stranu, na svoju muku.

I tako sad na svu ovu moju muku, recimo, treba da mislim što se i kako se Bata Santos, poznatiji kao Bratislav Gašić, za prijatelje Bata ktitor, našao naslikan na zidu u Crkvi svetog Jovana, na brdu Bagdala iznad Kruševca. Sa sve bratom mu Bobanom. I sad ajde da mi tu kao nešto kažemo, napišemo, komentarišemo po mogućstvu duhovito, a kako bi drugačije.

Gledam po društvenim mrežama, pa to se diglo sve, na prste obe ruke, pišu se komentari, postovi, tvituje se, duhovitost cveta na sve strane, a naravno uključeni su i svi nelicencirani fotošopovi koje svaka poštena kuća u Srbiji ima. Eto ga Bata u svim mogućim kombinacijama. Čas mu u ruci neka maketa crkve, čas mu u ruci helikopter, ma nenadmašni smo u sobnom kritičkom posmatranju zidnog slikarstva. A i šire, ljudi i pojava u našem napaćenom društvu.

I šta sad ja na ovu muku da kažem. Šta me briga što je Bata Santos, za prijatelje Bata ktitor, pričao sam vam da ga tako zovu pa mi niste verovali, izašao na fresku. Bata finansirao izgradnju crkve pa su ga i stavili na fresku. Finansirao je i kampanju SNS pa mu dali samo neku šarenu diplomu viteza. Bruka živa. Da im nije bilo Bate ne bi ništa uradili, ma ni televizor ne bi kupili a kamoli televizije.

Crkva je, koliko god to se činilo nemogućim, poštenija.

Bata je, uostalom, malo dete za onog iz Čačka što je na fresku turio i sebe i celu familiju – i deci i ženu i svi čuče u nekom čamcu koji ih vozi negde gde je sve po njegovom. Sad smeta Bata na zidu crkve a ne smeta Arkan – a ima ga koliko hoćete.

Jednog dana i predsednik Nikolić će valjda da bude na zidu crkve. Pa i supruga Dragica, što da ne? Red bi bio. Grade crkvu već nekoliko godina, finansiraju. Eno, i njih turilo u novine, na naslovnu.

Ma, kažem vam, imamo mi tih na freskama koliko hoćete. Na svu ovu muku slutim da će toga tek da bude. SPC – Srpska Profitabilna Crkva gleda na sve ovo blagonaklono. Prima novac, uredno ga slaže, bez računa naravno, blagosilja, prašta, miropumazuje. Nego, ne ulazite u crkve pa (možda) ne znate. Ne morate ni u ovu, u Kruševcu, da ulazite ako vam smeta Bata. Ali sad kad je izašla slika u novine, kad je bačena koska ajd’ da balavimo i glodjemo.

Stvarno, na svu ovu muku, samo mi još fali Bata i njegov bata.

Ili, recimo, Mile Dodik. Hoće čovek referendum, ceo region se zapalio, hitni noćni sastanci po Beogradu, plus jedan sastanak premijera sa najbližim saradnicima na tajnoj lokaciji, pa dolazak delegacija iz Srpske, pa dolazak federalnog predstavnika Hrvata, dijalog do dijaloga, priča se, traži mirno rešenje.

Jer, posle dvadeset godina ponovo sam počeo da slušam o ratu. Jedan stručnjak nije hteo da  upotrebi baš tu reč, reč rat. Rekao je da postoji mogućnost nove havarije na ovim prostorima.

Raspalila se rasprava o referendumu, gore vatre na sve strane a retko ko zna o čemu se radi, zašto i čemu referendum uopšte. Na internetima komentari, tvitovi, fotomontaže, mišljenja, osude, pohvale. Jedan se lepo javio i objasnio na fejsbuku šta čeka sve one koji bi ponovo u havariju, koji bi da ratuju. Nadjite pa pročitajte. Ukucajte – „status koji je zapalio internet“ i sigurno ćete naći nešto na tu ili neku sličnu temu što će baš lepo da vam dodje ako nemate preča posla, ako nemate svoju muku.

Onogo špijuna, mirnog komišiju iz kraja, bolje da ne pominjem. Jer, Čedo će možda i da se nagodi sa državom. A kako ja na svu ovu moju muku da se nagodim?

Kako da se nagodim, ako ne sa državom, onda barem sam sa sobom.

Meni je, na ovu moju muku, sve ovo previše. Bušan sam kao sito, curi na sve strane, stavim prst na jednu rupu a ono počne da curi na drugu. A imam samo deset prstiju. Treba mi još jer rupa ima koliko hoćeš. Na jednu kosku barem tri rupe.

Ali šta sad da vam ja pričam svoju muku. Malo vam vaša nego vam još i moja fali.

(„Kragujevačke novine“, 06.09.2016.)