PETNAEST GODINA KULTNE EMISIJE „IZ GLAVE” – Nezavisna od svih, pa i autora

Najpopularnija emisija Radio Kragujevca „Iz glave”, autora Miroslava Miletića, alijas Miće Turčina, ušla je u 15. sezonu emitovanja. Mića je „izašao” iz radnog odnosa, ali je ostao uz i na radiju, a za obeležavanje decenije i po svog autorskog čeda planira niz manifestacija, od promocije DVD-a „Ol inkluziv”, preko izmeštanja emisije na scenu Teatra i njenog „pojačanog” internet promovisanja

Piše Zoran Mišić

Kultna emisija Radio Kragujevca „Iz glave” autora Miroslava Miletića – Miće Turčina ušla je još tokom avgusta u 15. godinu svog emitovanja. Najslušaniji i najpopularniji segment programa Radio Kragujevca, koji svakog ponedeljka i srede možete slušati na njihovim talasima, emituje se još od 1997. godine i jedna od najstarijih autorskih emisija njihovog programa.

Po Turčinovim rečima, obeležavanje jubileja počeće sinhrono na programima radija i televizije Kragujevac i u novinama, sve je to on namikerio, pa, evo, da i mi damo svoj skromni doprinos.

Petnaestu sezonu emisije „Iz glave” obeležiće nizom manifestacija. Pre svega, tu je promocija njegovog novog DVD-a „Ol inkluziv: Šoking tru storis end songs abaut grejtest šits” na kojem će izaći sve što je do sada objavljivano u emisiji, ali i ono što nije.

- To je sabrano lik i delo u slici i reči. Od neobjavljivanih materijala tu je i moj prvi CD iz ove emisije – „Na dvoru cara Slobodana”, koji je bio u pripremi kada je izašao „Šešeljev zakon” o informisanju 1998. godine, pa je njegovo objavljivanje logično, otpalo. Posle bombardovanja i rata, pada Miloševića, 2001. godine imao sam već dosta materijala o DOS-u „Nije sve crno – ima i Beli dvor”, pa mi je bilo neukusno da se šalim na Miloševićev račun.

Tri decenije rada

Ove godine Miletić obeležava i 30 godina novinarskog rada. Kaže da radi od svoje 19. godine i da je za jubilej imao ambiciozniji projekat – objavljivanje svojih starih tekstova iz novina:

To je ipak težak i zaludan posao, mada su neki od njih istrpeli sud vremena, iako je od njihovog objavljivanja prošlo 15 ili 20 godina. Ima tu dobrih intervjua i reportaža, ali još nisam umro pa da izdajem monografiju, tradicionalno je duhovit Mića, koji je radio za sve veće novine nekadašnje SFRJ.

- Ja sam klasična žrtva rata. Karijera mi je bila na vrhuncu, pisao sam za „Start”, vodeći njuz magazin stare Jugoslavije, a tekstovi su počeli da mi se prevode u stranim medijima. Bila je to naznaka puta kojim sam mogao da se krećem, ali ratni vihor je to upropastio. Suzilo se tržište. Posle toga sam još radio za „Nedeljni telegraf” dok su plaćali, pa prestao da se bavim pisanim novinarstvom, podseća on.

Početkom devedesetih paralelno je radio i na radiju „Desetka” i „Radio FAKK”, ali su ga odatle, kako sam kaže, „ispickali” 1994. godine. Na Radio Kragujevac vratio se 1997. sa „Čavrljanjem” i emisijom „Iz glave”, koja je njegov autorski projekat.

Jubilejski DVD-i donosi ekskluzivno i video materijale snimljene sa „Orkestrom za lociranje, uzbunjivanje i obaveštavanje građana”, materijale od početka emitovanja emisije, sve do sada objavljene diskove, a ima ih deset, retko objavljivane ili neobjavljivane materijale nastale sa Orkestrom, ciklus primenjenih pesama „Serbijan eklekšn miks” – rezultat saradnje sa Trndom i video materijal „Zastava bluz”, urađenom sa Urošem iz „Osvajača” i Darkom iz „Propagande”. Dakle – zbrana dela, pojašnjava Miletić.

Prevrnuti program i parodija novinarstva

- Emisija „Iz glave” obeležila je poslednjih 15 godina mog rada. Nekada sam pisao kolumne i iz pisane forme prešao na govornu. To što „pričam iz glave” su govorne kolumne , kaže Mića, koji je početkom septembra izašao iz radnog odnosa u RTK, ali je ostao sa svojom emisijom na Radio Kragujevcu i već pred Novu godinu, u poslednjoj nedelji decembra, planira da emituje „Iz glave” svakog dana.

Takođe, emisija je dorađena i na internetu, sada se mnogo bolje čuje, sa punom rezolucijom, pravim tonom…

- Na radiju ne mogu mnogo da je „dognam i utegnem”, jer njena forma to ne dopušta. Emisija je zamišljena kao „tok šou” i ja sam mislio da imam kontrolu nad njom, ali nemam. Otela se kontroli. Sam njen koncept je „prevrnuti radio” jer „normalni” svira 50 minuta muzike i ima 10 minuta priče, a kod mene je „izvrnuta čarapa”. Koreni emisije vuku još iz „Smrklosti”, dakle u pitanju je parodija novinarskog rada, tvrdi on.

U svojoj emisiji on priča o onome što on smatra da je bitno i za priču, a kaže da mu mnogi zameraju, pogotovo na sajtu i na „fejsu”, što ne pominje neke stvari i ljude:

Tu je stalno prebacivanje da se ne pominju lokalne vlasti, što nije istina, jer od stotinak emisija godišnje predstavnici lokalnih vlast i njihovi potezi pominju se barem u šezdeset. Pričalo se u „Iz glave” i o Verku, Saši, Krstu, bazenu, garažama, parku, Đokoviću… Uspeo sam da emisiju sačuvam od „bočnih udara”, to je meni bilo bitno. Nikada ona nije bila emisija na koju je neko drugi imao uticaja, na nju! Nemam ni ja, ni glavni urednik, ni direktor RTK, ko god da je bio…

- Ni ja ne znam šta ima u emisiji dok ne uđem u studio. Praktično, ona je nezavisan organ, entitet za sebe. Naravno, ja se za nju pripremam, pa slušam nešto na televiziji, ulici, čitam štampu, ali se dešavalo da uđem u studio, imam u glavi šta hoću da pričam, ali krene emisija, odem u drugi rukavac i sve se na licu mesta promeni. Dakle, nezavisna emisija, ako tako može da se kaže, i od samog autora.

Takođe, njegova emisija ima misiju i promovisanja nove gradske muzike, jer se time u našem gradu niko ne bavi. Taj segment programa je u njoj uvek otvoren, kao i za sve grupe, pozorišne predstave, humanitarne akcije, projekte u kulturi… Otvorena je i za političare, samo što su oni bili retki gosti, sem u ono Miloševićevo vreme kada je i autor sam smatrao da treba svi da radimo na njegovom obaranju.

Želeo bi da u sezoni jubileja napravi emisiju na sceni teatra, sa muzičarima uživo, naravno Trndom i gostima, kolegama muzičarima koje on odabere.

- Posle ovoliko vremena, za mene je izazov da emisiju „izvedem” iz studija. Bila bi to parodija i samog teatra i takozvani muzičko scenski oratorijum sa pričanjem, pevanjem i guslanjem, uz ciklus primenjenih pesama i orkestar koji ima promenljive članove, najavljuje Turčin. Voleo bi da mu se tako izmeštena emisija na sceni teatra događa jednom ili dva puta mesečno.

Stari, dobri radio

Najslušaniji kragujevački novinar radi i na objedinjavanju interneta i radija i od prošlog meseca slušaoci mogu, putem veb kamera, da ga vide i uživo iz studija kako radi i vodi program.

Planira i dve izložbe fotografija, dva ciklusa, „Bečenje” i „Miroslav Miletić u svetu interneta”, ali i da emisiju sa sve muzičarima realizuje sa nekog kamiona u pokretu, na gradskim raskrsnicama, klupskoj varijanti poput „Tvista”, da kao „Bitlsi” i „Pepersi” osvoji i neki krov.

- Pik mi je na „Pionir” i „Gradski dom”, pa da u sred radnog vremena, oko podne, okrenem zvučnike ka opštini, ne krije on.

Što se slušanosti emisije tiče, on na nju gleda kao na živo biće.

- Ona ima svoje uspone i padove, to zavisi i od sezone, da li je leto ili zima… Ali stalno ima novih slušalaca a, vraćaju joj se i stari. Sluša se van Kragujevca, po čitavoj Srbiji, a preko „Gugla” bukvalno na svim kontinentima: u Rusiji, Velikoj Britaniji, Brazilu, Južnoafričkoj Republici, Skandinaviji…

Kaže da ga ne brine se radio više ne sluša kao nekada, što je primat odavno uzela televizija, ali mu ne pada na pamet da svoju emisiju „stavi pod mišku” i odem na neki slušaniji medij.

- Radio Kragujevac je bio i pre i za vreme i biće posle moje emisije. Na njemu Steva Pajić traje još duže. Radio Kragujevac će da svira i dalje i da uvek bude u ovom gradu. Pametni ljudi, pre svega iz vlasti, zbog toga bi trebalo na njega da paze, jer će on opstati bez obzira na sve savremene elektronske gadžete i medije.

Radio je neophodan medij. Kada sve nestane i nema čak i struje, ljudima ostaju tranzistori. On je jedini medij koji funkcioniše i u velikim krizama i nesrećama, jer tranzistori i mobilni rade na baterije. Zbog toga, po meni, RTK mora da bude regionalni javni servis, bez uticaja političke vlasti. To je najteže, ali pogledajmo kakve su privatne radio stanice. Iste u svakom gradu, isti program koji nema nikakvu „gradsku identifikaciju”, ne dišu duhom grada, smatra Miletić.